Velike zimske zadušnice i prve zadušnice u ovoj godini obeležavaju se 18. februara.
Reč je o zadušnicama koje su vezane za početak Vaskršnjeg posta, pa su i one „pokretne“, to jest nemaju određeni datum. Zovu ih još i Velike zimske zadušnice.
Nedelja u kojoj se one održavaju se i naziva zadušna i uvek je to treća nedelja pred post. Na dan zadušnica ide se u crkvu, gde se služi sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se pale sveće, a sveštenik obavlja kratki obred i kadi grobove.
Letnje zadušnice su 3. juna, Miholjske 7. oktobra, a Mitrovdanske ili jesenje zadušnice 4. novembra.
Dani namenjeni dušama preminulih uvek padaju u subotu. Žito nosi na groblje, ne da bi se „nahranio“ pokojnik, kako se ponekad u narodu veruje, već da bi se nahranila sirotinja koja u molitvama pominje pokojnika. Ne treba preterivati u pripremi hrane i crkveni velikodostojnici često upozoravaju da su „gozbe“ na daćama, parastosima i zadušnicama potpuno neprikladne.
Ko živi daleko od grobova najmilijih, treba da odnese žito i vino u crkvu, po običaju, kao i da upali sveće – simbol male žrtve bogu. Običaj je i da se na zadušnice deli milostinja. Posebno ne treba zaboraviti duhovnu milostinju – poklanjanje knjiga duhovnog sadržaja. One se mogu pokloniti onima koji ne mogu da je kupe ali i bibliotekama kako bi bile na raspolaganju što većem broju ljudi.
Izvor: GZS
