U osnovnim i srednjim školama trenutno radi oko 2.000 nastavnika koji nisu završili odgovarajuće master studije, koje bi po zakonu morali da imaju da bi predavali određene predmete.
Stoga je novim izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predloženo da škole koje ne zaposle nastavnika sa odgovarajućim obrazovanjem mogu to da učine na ponovljenom konkursu, sa licima koja imaju diplomu iz traženog polje, plus magistarska diploma u bilo kojoj drugoj oblasti.
Na primer, to bi značilo da matematiku može da predaje nastavnik koji je završio osnovne studije matematike i master studije meteorologije.
To do sada nije bio slučaj, nastavnici su morali da imaju diplome magistra u određenoj oblasti koju će predavati.
Dakle, prema sadašnjim pravilima, 2,7 odsto nastavnika je nestručno u predmetima koje predaju, navodi se u obrazloženju predloženih izmena.
U sistemu osnovnog i srednjeg obrazovanja trenutno radi nešto manje od 75.900 nastavnika.
Od ovog broja njih 2.060 je nestručno, odnosno ima završene osnovne akademske studije, ali ne i odgovarajuće master studije, navodi se u obrazloženju.
Najviše nastavnika bez završenih odgovarajućih master studija ima iz predmeta matematika (4,05 odsto), fizika (4,02 odsto) i računarstvo (2,67 odsto).
Predloženim izmenama trebalo bi da se smanji broj zaposlenih koji rade na duže vreme na određeno vreme zbog činjenice da nemaju propisanu stručnu spremu, jer se sada otvara mogućnost da ih škole primaju na neodređeno. period nakon ponovljenog takmičenja.
Valentina Ilić iz Sindikata obrazovanja Srbije navodi da je nedostatak stručnog kadra veliki problem, posebno na selu.
„Zakon o osnovama sistema je morao da se promeni na način da se ne desi da nastavnik fizičkog predaje biologiju i hemiju, kao što smo imali jedan slučaj… To je zapravo bilo kratkoročno rešenje za nas. a sada bi država trebalo da da rok ljudima kojima će i oni sticati diplomu mastera iz predmeta koji će predavati. Važno je samo da imamo stručne ljude koje ćemo ubaciti u sistem“, kaže Ilić.
Navodi i da je 2019. godine Udruženje direktora Srbije saopštilo da oko 1.000 nastavnika tada nije imalo adekvatno obrazovanje. To znači da se ovaj broj u međuvremenu povećao.
To je i protivustavno, jer svako dete u Srbiji treba da ima iste uslove i isti kvalitet obrazovanja“, kaže Ilić.
Međutim, ostaje nejasno (a na šta sindikati nisu dobili odgovor od nadležnih) jeste kakvu će platu imati nastavnici koji su zaposleni samo na osnovu osnovnih studija, odnosno da li će imati istu platu kao i nastavnici koji imaju obe osnovne i master studije iz obaveznih nastavnih oblasti.
Problem je što je, na primer, matematičar sa diplomom magistra meteorologije sa početka priče magistrirao, ali je zaposlen samo na osnovu osnovnih studija.
„Ako je neko završio osnovne studije bez magistrature, koji će koeficijent imati kada počne da radi, da li će to biti 17,32 ili 16,88 (…) Ako mu se vrednuju samo osnovne studije, bez magistara ne može da ima koeficijent. 17.32. Ljudi koji imaju osnovne i master studije nastave ne mogu biti plaćeni isto kao nastavnik koji je magistrirao, već iz druge oblasti“, kaže Ilić.
Ona podseća da su u novembru prošle godine sindikati imali sastanak u Vladi na kome je ministarka za rad rekla da je prosveta jedina profesija koja ne može da uvozi kadrove, što je činjenica.
„Ministarstvo prosvete Srbije već godinama upozorava da nemamo tehnološke viškove, ali da ćemo imati tehnološke deficite zbog veoma lošeg položaja prosvetnih radnika. „Mladi se više neće upisivati na nastavne predmete, a sudeći po sindikalnom članstvu, sve veći broj ljudi odlazi u penziju“, kaže Ilić.
On navodi i primer Bugarske gde su penzionisani nastavnici vraćeni na posao zbog nedostatka kadra.
„Malo je nezgodno. To su ljudi koji su svoj radni vek proveli sa decom. Morate biti u određenoj kondiciji i morate imati određenu količinu mladosti da radite sa decom i da idete u korak sa njima. Tako da to nije rešenje“, ocenjuje ona.
Izvor: Nova ekonomija
