Srpska pravoslavna crkva danas, 11. septembra, obeležava Usekovanje časne glave Svetog Jovana Krstitelja, jedan od praznika posvećenih Svetom Jovanu Proroku, Preteči i Krstitelju Gospodnjem.
Ovaj praznik posvećen je mučeničkoj smrti Svetog Jovana, onoga koji je svojom propoveđu pripremao narod za dolazak Gospoda Isusa Hrista, pozivao na pokajanje i koji je Hrista krstio u reci Jordan.
Srpska pravoslavna crkva navodi da Usekovanje zauzima posebno mesto među praznicima posvećenim Svetom Jovanu, a Prepodobni Justin Ćelijski ovaj dan naziva „malim Velikim petkom“.
Zašto je Sveti Jovan postradao?
Sveti Jovan Krstitelj nije se ustezao da govori istinu ni pred najmoćnijima.
U vreme njegove propovedi Galilejom je upravljao Irod Antipa. Sveti Jovan ga je javno izobličavao zbog njegovog odnosa sa Irodijadom, ženom njegovog brata Filipa. Zbog toga je Irod naredio da Jovan bude zatvoren.
Tokom jednog pira, Irodijadina kći Salomija svojom igrom ugodila je Irodu. On joj je obećao da će joj dati ono što zatraži. Po nagovoru svoje majke, zatražila je glavu Svetog Jovana Krstitelja.
Irod je potom naredio da Sveti Jovan bude posečen u tamnici, a njegova glava doneta je na tanjiru. Jovanovi učenici uzeli su telo svoga učitelja i časno ga sahranili.
Sveti Jovan nije ćutao pred nepravdom
Suština današnjeg praznika nije u narodnim zabranama i običajima koji su tokom vekova vezivani za ovaj datum.
Crkveni smisao praznika mnogo je dublji. Sveti Jovan je postradao jer nije odustao od istine, čak ni onda kada ga je to koštalo slobode i života. Kao starozavetni proroci, nije štedeo vlastodršce niti je menjao svoju propoved da bi izbegao progon.
Zbog toga ga crkvena himnografija proslavlja kao Proroka, Preteču, Krstitelja i Mučenika. SPC navodi da se Svetom Jovanu, posle Presvete Bogorodice, u životu Crkve ukazuje izuzetno veliko poštovanje.
Dan posta
Na praznik Usekovanja Crkva vernike podstiče na post.
Kako objašnjava Srpska pravoslavna crkva, post ovoga dana povezan je sa podvižničkim životom Svetog Jovana, koji je živeo u pustinji, kao i sa drevnim crkvenim predanjem. Direktno pominjanje posta na ovaj praznik nalazi se i u Tipiku Svetog Save Osvećenog.
Ipak, suština posta nije u sujeverju niti u strahu od toga šta se danas „sme“ ili „ne sme“ raditi. Praznik poziva vernike na pokajanje, molitvu, uzdržanje i sećanje na svedočenje Svetog Jovana.
Na bogosluženjima posvećenim ovom prazniku čitaju se odlomci koji govore o Svetom Jovanu i njegovom stradanju. Na Liturgiji se, prema navodima SPC, čitaju odeljci iz Dela apostolskih i Jevanđelja po Marku.
„Za istinu postradav…“
Život i mučenička smrt Svetog Jovana Krstitelja nose jasnu hrišćansku poruku: istina se ne menja u zavisnosti od toga ko stoji pred nama i koliku vlast ima.
Sveti Jovan nije postradao zato što je tražio sukob, već zato što nije pristao da ćuti pred onim što je smatrao bezakonjem.
Zato Usekovanje nije praznik narodnih zabrana, već ozbiljan liturgijski dan u kojem se Crkva seća mučeničkog kraja Preteče Gospodnjeg i njegovog nepokolebljivog svedočenja istine.
Usekovanje časne glave Svetog Jovana Krstitelja Srpska pravoslavna crkva proslavlja 11. septembra, odnosno 29. avgusta po julijanskom kalendaru.
Sveti Jovane, Proroče, Pretečo i Krstitelju Gospodnji, moli Boga za nas.
