Australijski naučnici identifikovali su novi podtip depresije povezan sa unutrašnjim biološkim satom koji reguliše spavanje i budnost.
Ovo otkriće moglo bi da pomogne u razumevanju zašto pojedini ljudi imaju izraženije simptome depresije, ali i da otvori mogućnosti za razvoj novih pristupa lečenju.
Depresija se ne ispoljava kod svih na isti način. Dok se neki suočavaju sa dugotrajnom tugom i gubitkom interesovanja za aktivnosti u kojima su ranije uživali, drugi imaju ozbiljne probleme sa spavanjem, osećaju stalan umor i teško se razbuđuju čak i nakon dugog odmora.
Upravo bi poremećaji spavanja i unutrašnjeg biološkog sata mogli da budu važni za razumevanje određenih oblika depresije, prenosi Miss7.
Istraživači sa Univerziteta u Sidneju identifikovali su podtip nazvan cirkadijalna depresija, koji je povezan sa poremećajima cirkadijalnog ritma, odnosno unutrašnjeg sata koji reguliše brojne telesne funkcije.
U istraživanju, objavljenom u časopisu The British Journal of Psychiatry, prenosi The Guradian, analizirani su podaci gotovo 12.000 osoba s teškom, ponavljajućom ili dugotrajnom depresijom. Oko 23 posto učesnika pokazivalo je karakteristike ovog podtipa.
Koji su simptomi povezani sa cirkadijalnom depresijom?
Cirkadijalni ritam pomaže organizmu da uskladi spavanje, budnost, lučenje hormona i druge procese sa smenjivanjem dana i noći.
Kada taj ritam nije usklađen sa našim potrebama i svakodnevnim obavezama, mogu se javiti umor, problemi sa spavanjem i promene nivoa energije.
Istraživači su kod osoba sa karakteristikama cirkadijalne depresije uočili nekoliko zajedničkih osobina:
- Izražen jutarnji umor – buđenje sa osećajem iscrpljenosti, čak i nakon dugog spavanja.
- Kasniji odlazak na spavanje – prirodna sklonost kasnijem uspavljivanju i buđenju, što može otežati usklađivanje sa svakodnevnim obavezama.
- Potreba za dužim spavanjem – uprkos produženom odmoru, osoba ne mora da se oseća odmorno.
- Sezonske promene raspoloženja – kod pojedinih osoba simptomi se mogu menjati u zavisnosti od godišnjeg doba i količine dnevne svetlosti.
- Nepravilan raspored spavanja – na primer, rano ustajanje radnim danima i znatno kasnije buđenje tokom vikenda.
Važno je naglasiti da nijedna od ovih karakteristika sama po sebi ne znači da osoba ima depresiju.
Umor i promene navika spavanja mogu imati brojne uzroke, a ovaj podtip depresije ne može se prepoznati samo na osnovu simptoma koje osoba primećuje kod sebe.
Osobe sa ovim podtipom depresije mogu imati teže simptome
Istraživači su kod osoba sa karakteristikama cirkadijalne depresije zabeležili izraženije simptome i složeniji tok bolesti.
Učesnici su češće prijavljivali psihološku uznemirenost, telesne tegobe i povećanje telesne težine tokom depresivnih epizoda.
Kod njih su zabeležena i češća suicidalna razmišljanja.
Međutim, to ne znači da će svaka osoba sa poremećenim ritmom spavanja razviti teži oblik depresije.
Rezultati istraživanja ukazuju na povezanost određenih karakteristika, ali ne dokazuju da poremećen biološki sat sam po sebi izaziva depresiju ili njeno pogoršanje.
Istraživanje je pokazalo i da su osobe iz ove grupe prijavljivale slabiji odgovor na neke često propisivane antidepresive, uključujući lekove iz grupa SSRI i SNRI.
Zbog toga naučnici smatraju da bi bolje prepoznavanje različitih obrazaca depresije u budućnosti moglo da pomogne u izboru odgovarajućeg lečenja.
Među pristupima koje bi trebalo dodatno istražiti nalaze se terapija svetlom i prilagođavanje rasporeda spavanja.
Ipak, njihovu efikasnost potrebno je potvrditi dodatnim istraživanjima, a lečenje uvek treba prilagoditi pojedincu.
Može li usklađivanje biološkog sata pomoći mentalnom zdravlju?
San i mentalno zdravlje usko su povezani.
Dugotrajni problemi sa spavanjem mogu uticati na raspoloženje i svakodnevno funkcionisanje, dok depresija može promeniti trajanje i kvalitet sna.
Održavanje redovnog ritma spavanja može biti koristan deo brige o zdravlju, iako samo po sebi nije zamena za lečenje depresije.
Stručnjaci izdvajaju nekoliko navika koje mogu pomoći u održavanju stabilnijeg biološkog ritma:
- Održavajte redovan raspored spavanja. Pokušajte da odlazite na spavanje i budite se približno u isto vreme svakog dana.
- Boravite na dnevnoj svetlosti. Prirodna svetlost pomaže organizmu da uskladi unutrašnji biološki sat sa okruženjem.
- Budite fizički aktivni. Redovno kretanje može doprineti kvalitetnijem snu i boljem opštem psihičkom zdravlju.
- Nemojte zanemarivati dugotrajan umor. Ako se problemi sa spavanjem nastavljaju i ometaju svakodnevni život, važno je potražiti savet lekara.
Ukoliko uz promene u spavanju primećujete dugotrajnu tugu, gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti ili osećaj beznađa, preporučuje se razgovor sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje.
Šta ovo otkriće znači za budućnost lečenja depresije?
Rezultati istraživanja potvrđuju da se depresija ne ispoljava jednako kod svih ljudi.
Prepoznavanje različitih obrazaca simptoma moglo bi da pomogne stručnjacima da bolje razumeju bolest i razviju preciznije, individualno prilagođene pristupe lečenju.
Ipak, naučnici naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se potvrdili rezultati i utvrdilo da li se cirkadijalna depresija može pouzdano prepoznati i koristiti kao posebna kategorija u svakodnevnoj kliničkoj praksi.
Izvor: Danas
