Sa prvim mrakom 24. marta 1999. godine, nebo nad Srbijom presekle su sirene za uzbunu, a ubrzo potom i prve eksplozije. Počelo je 78 dana dugo NATO bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije – period koji je ostavio duboke ožiljke u kolektivnom sećanju građana.
Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom bombardovanja stradalo je više od 1.000 pripadnika vojske i policije, dok broj civilnih žrtava ni do danas nije konačno utvrđen. Procene se kreću od 489 do čak 2.500 poginulih.
Iako se intervencija naslućivala mesecima ranije, ta sreda delovala je kao običan prolećni dan – sve do večeri. Tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević obratio se građanima rečima: „Naša zemlja nalazi se u ratu“. Samo nekoliko minuta kasnije, sirene su odjeknule širom zemlje, dok su prvi projektili već pogađali ciljeve.
Bombardovanje je započelo u 19.41 čas, napadima sa brodova u Jadranskom moru, a prva žrtva u Srbiji zabeležena je već pre zvanične uzbune, kada je pogođen vojni aerodrom u Somboru.
Put ka sukobu: Račak i neuspeli pregovori
Događaji u selu Račak 15. januara 1999. godine i različita tumačenja tog slučaja dodatno su zaoštrili krizu. Dok je misija OEBS-a ocenila da je reč o ubistvu civila, srpske vlasti su tvrdile da su u pitanju pripadnici OVK stradali u sukobu.
Poslednji pokušaj da se izbegne rat bili su pregovori u Rambujeu. Albanska strana prihvatila je predloženi sporazum, dok ga je Beograd odbio. Nakon odlaska američkog izaslanika Ričarda Holbruka 22. marta, bilo je jasno da je vojna intervencija neizbežna.
Razaranja i ljudski gubici
Tokom 78 dana izvedeno je više od 2.300 vazdušnih udara. Pogođeni su vojni objekti, infrastruktura, fabrike, ali i brojni civilni ciljevi. Procenjuje se da je bačeno više od 22.000 tona projektila, a materijalna šteta merena je desetinama milijardi dolara.
Uništena je polovina industrijskih kapaciteta i značajan deo energetskog sistema zemlje.
„Kolateralna šteta“ – tragedije koje se pamte
Među najpotresnijim događajima izdvaja se napad na putnički voz u Grdeličkoj klisuri 12. aprila, kada su stradali brojni civili.
Slika trogodišnje Milice Rakić, stradale u Batajnici, postala je simbol nevinih žrtava. U noći 23. aprila pogođena je zgrada RTS-a, kada je poginulo 16 zaposlenih.
Niš je 7. maja zasut kasetnim bombama, a Surdulica je pretrpela jedne od najtežih gubitaka, sa velikim brojem stradalih civila, među kojima i dece.
Ovi i mnogi drugi događaji ostali su duboko urezani u sećanje kao bolni podsetnik na cenu rata.
Kraj bombardovanja i posledice
Bombardovanje je okončano 10. juna 1999. godine potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu. Usledilo je povlačenje srpskih snaga sa Kosova i dolazak međunarodnih misija KFOR i UNMIK.
Istog dana, Slobodan Milošević se obratio građanima rečima: „Dragi građani, srećan vam mir“.
Kosovo je 17. februara 2008. godine jednostrano proglasilo nezavisnost.
Izvor: Alo
