Veliki trgovci u Srbiji od 1. septembra imaju obavezu da objavljuju digitalne cenovnike. Kroz ovu novinu potrošači će lakše pratiti cene.
Podsetimo, 35 velikih trgovinskih lanaca u Srbiji sa više od 3.900 objekata, ima obavezu da objavi digitalne cenovnike i na dnevnom nivou ih ažurira ako menja cene proizvoda.
Puna primena Zakona o trgovačkim praksama uveliko je počela, a cenovnike će morati da objavljuju trgovci na malo koji obavljaju trgovinu i to za 25 kategorija proizvoda i robe.
Stevanović je u emisiji Presek pojasnio da trgovci imaju obavezu da cene proizvoda iz svog asortimana objavljuju na državnom portalu, ali i na sopstvenom sajtu, u formatu koji omogućava jednostavnu elektronsku pretragu.
„Ta cena treba da sadrži i jediničnu cenu, odnosno cenu po kilogramu, kao i oznaku da li je u pitanju diskont i slično“, ukazao je naš sagovornik.
Stevanović navodi da ovakav način objavljivanja podataka potrošačima omogućava da mnogo jednostavnije pronađu gde se određeni proizvod prodaje po najpovoljnijoj ceni.
„Ako ste vični veštačkoj inteligenciji, možete da pretražite cene svega što vas zanima i vrlo brzo dođete do podatka gde je najbolje obaviti neku kupovinu“, savetuje ekonomista.
„Veća kontrola akcijskih cena“
Jedna od važnih prednosti digitalnih cenovnika, prema rečima sagovornika Newsmax Balkans, jeste i veća kontrola akcijskih cena.
Stevanović smatra da će transparentniji podaci otežati trgovcima da potrošačima predstave određene proizvode kao značajno snižene, iako njihova prethodna cena nije bila realna.
„Cenovnici stavljaju kraj na lažne popuste i akcije. Bilo je mnogo slučajeva da vam stave da je nešto pojeftinilo 20 ili 30 odsto na akciji, a onda pogledate osnovnu cenu i shvatite da ta cena nikad nije postojala“, prisetio se Stevanović.
Kako je objasnio, kod obračuna popusta sada se polazi od prosečne cene proizvoda u prethodnom periodu, čime bi trebalo da bude smanjen prostor za manipulacije akcijama.
„Ne možete da pravite lažne promocije, koje su prilično nefer praksa i da kada odete u prodavnicu morate da razmišljate da li je nešto zaista na popustu ili je to samo način da vas namame da kupite“, ukazao je naš sagovornik.
Da li će proizvodi pojeftiniti
Ipak, veća transparentnost ne znači automatski i niže cene, smatra Stevanović. Stoga, ocenjuje da bi za značajnije pojeftinjenje proizvoda bilo potrebno da se menja struktura maloprodajnog tržišta i podstiče veća konkurencija.
„Digitalni cenovnici mogu da pomognu potrošačima da bolje planiraju kupovinu i ostvare određene uštede, ali sami po sebi neće rešiti problem visokih cena. Nećete imati niže cene dok se ne bude vodila drugačija trgovinska politika u Srbiji“, upozorio je Stevanović.
Šta ako se cena na kasi razlikuje od one u cenovniku
Jedno od pitanja koje se nameće jeste šta potrošač može da uradi ukoliko cena prikazana u digitalnom cenovniku nije ista kao ona koja se pojavi na kasi.
Stevanović je podvukao da potrošač nije obavezan da kupi proizvod ukoliko cena na kasi nije ona koju je očekivao. Međutim, ukoliko želi da insistira na ceni koja je navedena u cenovniku, može da preduzme dodatne pravne korake.
„Niste obavezni da kupite ako na kasi ne odgovara cena onoj koja je prikazana u cenovniku, ali da biste isterali da vam prodaju po toj ceni koja je naznačena u cenovniku, tu morate preduzeti određene pravne radnje ako prodavac nije voljan da postupi na taj način“, savetuje Stevanović.
Ipak, ocenjuje da bi digitalni sistem trebalo da smanji mogućnost da do razlike u ceni dođe slučajno ili zbog nemara.
„Podaci u digitalnom cenovniku i interni podaci trgovca trebalo bi da potiču iz iste baze, zbog čega je manja mogućnost da se pojave različite cene. Mnogo se smanjuje šansa da se to desi slučajno, usled nemara ili nehata, a veća je šansa da je onda stvarno reč o praksi koja je nefer“, naglasio je Stevanović.
Mogu li trgovci ponovo da pokušaju da zaobiđu propise
Govoreći o mogućnosti da trgovci pronađu načine da zaobiđu nova pravila, Stevanović je ocenio da će ponašanje zavisiti od njihove tržišne moći.
On smatra da trgovci koji imaju snažnu poziciju na tržištu mogu da pokušaju da troškove prebace na dobavljače ili krajnje kupce.
„Svako se ponaša u skladu sa moći koju ima na tržištu. Ako je ta moć veća, onda ćete pokušavati da za sebe izvučete što više“, rekao je Stevanović.
Zbog toga, prema njegovim rečima, efekat digitalnih cenovnika neće zavisiti samo od toga koliko će ih potrošači koristiti, već i od toga da li će država podatke koje dobije zaista koristiti za kontrolu tržišta i sankcionisanje nepravilnosti.
„Ako nema države koja sprovodi zakone, ili ako stanovništvo ne želi nekog zakona da se pridržava, jednostavno, ti zakoni su besmisleni“, zaključio je Stevanović.
Izvor: New Max Balkans
