Ulaskom u Veliku nedelju, pravoslavni vernici započinju najstroži i najznačajniji period Vaskršnjeg posta, posvećen poslednjim danima zemaljskog života Isusa Hrista, njegovom stradanju, raspeću i vaskrsenju.
Velika nedelja, poznata i kao Strasna nedelja, predstavlja vrhunac duhovne pripreme pred najveći hrišćanski praznik – Vaskrs. Svaki dan ove sedmice nosi posebnu simboliku i podseća vernike na ključne događaje iz Hristovog života.
Tokom ove nedelje vernici poste najstrože, mnogi čak i na vodi, dok se poseban značaj pridaje molitvi, pokajanju i uzdržanju od loših misli i dela. U crkvama se svakodnevno služe posebna bogosluženja, a najvažniji dani su Veliki četvrtak, kada se obeležava Tajna večera, Veliki petak – dan Hristovog raspeća, i Velika subota, koja predstavlja tišinu pred Vaskrsenje.
Velika nedelja nije samo vreme telesnog odricanja, već pre svega period duhovnog pročišćenja, praštanja i smirenja. Vernici se podsećaju na suštinu vere – ljubav, žrtvu i nadu u vaskrsenje i novi početak.
Završetak ove nedelje donosi najveću radost hrišćanstva – proslavu Vaskrsa, praznika pobede života nad smrću.
