Do 2019. godine gotovo 95 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi radilo je „na crno“ tj. bez bilo kakvog osiguranja. Za šest godina postojanja elektronskog sistema za prijavu registrovano je više od 100.000 radnika na ovim poslovima, a država je naplatila oko 2,4 milijarde dinara poreza i doprinosa. Ipak, i pored zakonske obaveze, čini se da nisu svi sezonci u poljoprivredi prijavljeni. U svakom slučaju, nema ih dovoljno.
Vukašin je prošle godine bio angažovan kao sezonski radnik, ali, kako kaže, nije imao prijavu za posao koji je radio.
„Mogao sam da budem prijavljen kod drugara, ali nisam hteo. Iskren da budem ni sam ne znam što nisam prihvatio da me prijavi. Jednostavno, nisam znao koliko će biti posla. Ja sam to shvatio kao da sam ‘uskočio’ da pomognem drugaru kada mu je pomoć bila potrebna. Radio sam otprilike tri nedelje, a ne znam koliko bi ta prijava značila za buduću penziju“, objašnjava Vukašin.
Elektronska prijava smanjuje rad „na crno“ i štedi vreme
Osnovni razlog za uvođenje obaveze prijavljivanja sezonskih radnika u oblasti poljoprivrede bio je da se smanji obim rada „na crno“ i pojednostavi procedura za poslodavce, objašnjavaju u Naledu, organizaciji koja je i inicirala uvođenje elektronskog sistema prijave za pojedine poslove.
Rezultati njihovog istraživanja pokazivali su da je poslodavcima ranije bilo potrebno za prijavu jednog sezonskog radnika oko pet sati mesečno, čak i kada je radnik bio angažovan samo jedan dan. Upravo zbog složene procedure, čak 95 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi radilo je neformalno, bez prava na zdravstveno i penzijsko osiguranje, kao i osiguranje u slučaju povrede na radu.
Uvođenjem elektronskog sistema za prijavu sezonskih radnika 2019. proces je sveden na svega nekoliko minuta.
„Poslodavci sada mogu brzo i jednostavno da prijave radnika, dok je iznos poreza i doprinosa koji se plaća po danu angažovanja unapred poznat. Rezultati reforme pokazali su da je ovakav pristup bio uspešan. Tokom šest godina rada portala,ukupno je registrovano više od 100.000 radnika na poslovima u poljoprivredi. Istovremeno, kroz sistem je obračunato više od 2,4 milijarde dinara kroz poreze i doprinose, što potvrđuje da je reforma donela korist i radnicima i poslodavcima, ali i državi“, objašnjavaju u Naledu.
Pravna lica više prijavljuju sezonce od fizičkih
Osim pravnih lica, sezonske radnike na poslovima poljoprivrede mogu prijaviti i poljoprivredni proizvođači kao fizička lica.
„Podaci sa portala pokazuju da nešto više pravnih lica koristi portal, pa ih je do sada evidentirano 621, dok je 438 poslodavaca koji su fizička lica koristilo portal. U proseku se prijavi oko 30.000 sezonskih radnika, sa najvećim brojem angažovanja tokom letnjih meseci – juna, jula i avgusta. Statistika sa portala pokazuje trend da se ove brojke uvećavaju iz godine u godinu, te je u godini osnivanja portala prijavljeno 26.000 radnika, a već naredne je ta brojka prestigla 30.000“, dodaju u Naledu.
Problem nedostatka radne snage u poljoprivredi sve je veći
Poslodavci kažu da je uprkos većim dnevnicama i prijavama sve teže pronaći radnike koji žele da rade u poljoprivredi.
„Iako su dnevnice danas znatno veće nego pre nekoliko godina, fizički rad na visokim temperaturama i u sezoni nije privlačan velikom broju ljudi. Prijava sezonskih radnika jeste pozitivna stvar jer radnici imaju zdravstveno i penzijsko osiguranje za vreme angažovanja, ali sama prijava nije rešila problem nedostatka radne snage. Najveći izazov i dalje ostaje pronaći dovoljan broj ljudi kada posao krene“, objašnjava Branko Ostić sa poljoprivrednog gazdinstva „Ostić“ iz sela Mađelos.
Iz iskustva kaže da postupak prijave više nije komplikovan i da može brzo da se završi.
„Smatram da je dobro što postoji uređen sistem, ali bi dodatne mere za podsticanje ljudi da rade u poljoprivredi bile još značajnije“, dodaje Ostić.
Tokom sezona na njegovom gazdinstvu je radilo i bilo prijavljeno nekoliko desetina radnika, u zavisnosti od obima proizvodnje i potreba u određenom periodu godine.
Najčešće su angažovani za berbu kornišona i paprike, sadnju, okopavanje, sortiranje i pakovanje proizvoda, odnosno za poslove koji zahtevaju veliki broj ljudi u kratkom vremenskom periodu.
„Najteže je pronaći radnike za berbu i druge poslove na otvorenom tokom letnjih meseci, posebno kada su temperature izuzetno visoke. Berba kornišona je dobar primer, jer zahteva dosta discipline, preciznost i obavlja se svakodnevno tokom sezone. Upravo za takve poslove nedostatak radne snage je danas najveći problem, zbog čega mnogi proizvođači ne mogu da iskoriste svoj puni proizvodni potencijal. Lakše je pronaći radnike za kraće i jednostavnije poslove koji nisu previše fizički zahtevni, kao što su pakovanje ili sortiranje proizvoda u zatvorenom prostoru“, ističe Ostić.
Ko obično prihvata sezonske poslove u poljoprivredi
Podaci pokazuju i da sezonske poslove u poljoprivredi najčešće obavljaju domaći radnici iz ruralnih sredina, penzioneri, nezaposlene osobe, studenti ali i svi oni koji žele da ostvare dodatni prihod tokom perioda povećanog obima poljoprivrednih radova.
„Posmatrano prema strukturi angažovanih radnika, odnos muškaraca i žena je gotovo izjednačen, dok najveći broj sezonskih radnika pripada starosnoj grupi između 40 i 60 godina. Reč je o poslovima vezanim za setvu, sadnju, berbu, žetvu i druge sezonske aktivnosti, zbog čega postoji potreba za angažovanjem većeg broja radnika u kraćim vremenskim periodima“, navode u Naledu.
Prijava na sezonskim poslovima u poljoprivredi ne utiče na druga prava nezaposlenih
Za sezonske radnike, zakon je doneo veću pravnu sigurnost i zaštitu, jer imaju pravo na osiguranje.
„Istovremeno, angažovanje na sezonskim poslovima ne utiče na status nezaposlenog niti na pravo na novčanu socijalnu pomoć, što dodatno podstiče legalno zapošljavanje“, ističu u Naledu.
Za poslodavce, prednost je i to što sistem omogućava fleksibilno prijavljivanje radnika u skladu sa potrebama proizvodnje i vremenskim uslovima.
„Za državu, elektronski sistem prijave sezonskih radnika znači manje rada na crno, veće prihode od poreza i doprinosa, efikasniji nadzor tržišta rada, bržu administraciju i podsticaj formalnom zapošljavanju, što doprinosi stabilnijem i konkurentnijem poslovnom okruženju“, kažu u Naledu.
Kazne za neprijavljivanje sezonca u poljoprivredi
Praksa je pokazala, dodaju, da je uz adekvatnu promociju sistema veliki broj poslodavaca informisan o prednostima sistema, zbog čega se svake godine uvećava broj korisnika portala, pa se akcenat stavlja na informisanje i edukaciju poslodavaca.
Nadležne institucije su zadužene za inspekcijske kontrole i sankcionisanje angažovanja koje nije u skladu sa zakonom, a iskustvo pokazuje da jednostavna elektronska prijava, niski administrativni troškovi i jasno definisane obaveze predstavljaju snažan podsticaj da se radnici angažuju na zakonit način.
Zakonom je propisano da se novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do milion dinara kazni poslodavac koji je pravno lice, a koji, između ostalog, ne prijavi sezonskog radnika i ne dostavi podatke Poreskoj upravi.
Za isti prekršaj kazna za preduzetnika iznosi od 10.000 do 300.000 dinara, za odgovorno lice u pravnom licu od 5.000 do 50.000, a za poslodavca – fizičko lice od 5.000 do 150.000 dinara.
Da li i koliko inspekcija uspeva da iskontroliše angažovanje i prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi, u resornom ministarstvu nismo uspeli da saznamo.
Izvor: RTS
