Iako je dala dobre prinose pšenice i voća, ova sezona biće veoma teška za proizvođače kukuruza i soje. Stručnjaci kažu da su sve toplija leta sa sve manje padavina nova klimatska realnost i da će mnogo toga u proizvodnji hrane morati da se menja. Rešenje vide u navodnjavanju, preciznoj poljoprivredi, i investicijama u domaću proizvodnju semena i hibrida.
Za razliku od pšenice, kukuruz i soja nisu uspeli da izbegnu sušu. Suncokret se i dalje dobro drži, ali samo vizuelno, kažu stručnjaci i očekuju od 10 do 20 odsto manji rod.
Branislav Terzić, poljoprivrednik iz Štitara kod Šapca, kaže da ih je afrički talas sasekao tako da očekuju velike gubitke.
„Ranije smo krenuli, to su rani hibridi, udarila je velika temperatura i mora da se radi“, napominje Nebojša Petrović, poljoprivrednik iz Donje Jajine kod Leskovca.
Srbija se suočava sa 12. sušom od 2000. godine. Stručnjaci kažu da se klima nepovratno izmenila, pa sve toplija leta sa retkim mestimičnim padavinama zahtevaju znatne inovacije u proizvodnji hrane.
Dr Goran Bekavac iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže da je, što se opštih mera tiče, tu navodnjavanje, nove otporne sorte, energetska efikasnost – prelazak na biodizel i promena agrotehnike
„Strateško opredeljenje Srbije treba da bude da se opredelimo na domaće sorte jer one sadrže gene iz ovih krajeva. To rade domaći stručnjaci i to je na domaćem terenu. Naravno potrebno je ulagati u nauku“, objašnjava Bekavac.
Da li je promena sorte rešenje
Prof. dr Slaven Prodanović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ističe da bi trebalo razmišljati i o promeni sortimenta.
„S obzirom na vremenske prilike polako treba da prelazimo na hibride kao što su srednje rani do srednje kasnih, odnosno, na FAO grupe 300 i 400“, naveo je Prodanović.
Manje ratarskih kultura znači i manje stočne hrane, pa klimatske promene desetkuju stočni fond i povećavaju uvoz mesa.
Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije ističe da se nijedan cenovni šok neće osetiti odmah.
„Mi ne zavisimo od našeg tržišta, već smo deo jedne veće globalne slike. Kada se skine rod i kada se taj lanac pokrene, videćemo (kakva je situacija na tržištu), ali ne očekujemo dramatične posledice kada vidimo protekle godine“, kaže Jovanović.
Stručnjaci procenjuju da je u svakoj sušnoj sezoni tokom protekle tri decenije domaći prehrambeni sektor izgubio najmanje po milijardu i po evra.
Izvor: RTS
