Članice Sabora Kola srpskih sestara iz Srbije, regiona i dijaspore, među kojima su i Užičanke, tokom vikenda su boravile na Kosovu, gde su uručile humanitarnu pomoć od oko 6.960 evra za potrebe narodne kuhinje, ugroženih porodica i za srpske pravoslavne svetinje na Kosovu i Metohiji. Akcija je organizovana u okviru pokloničkog putovanja tokom kog je u selu Donja Brnjica osnovano Kolo – „Ruža Metohije“.
Posredstvom užičkog Kola, Kolo srpskih sestara iz Pariza je doniralo za Kosovo hiljadu evra (isto toliko za Svetu Petku), dok su za pomoć porodicama na Kosovu Kola iz Srbije uputila 1.670 evra i 20 funti, Kola iz Republike Srpske 1.205 evra i iz Crne Gore 3.085 evra. Donacije su predate mitropolitu raško-prizrenskom Teodosiju u manastiru Gračanica (500 evra za Narodnu kuhinju na Kosovu i 5.160 evra i 20 funti da on po potrebi podeli ugroženim porodicama i manastirima).
„Kao i uvek, gde bude najpotrebnije u našem narodu, svetinji, mi ćemo ovaj novac tako i proslediti“, kazao je vladika Teodosije na prijemu za sestre u manastiru Gračanica.
Pomoć od 1.100 evra je uručena za petočlanu porodici Vanić u Donjoj Brnjici, za obnovu prozora i vrata na kući koja je ranije zapaljena.
Novoosnovanom Kolu Sabor je uručio 200 evra pomoći.
„Sestre same snose troškove puta, iako imamo dotaciju gradske uprave. Te dotacije prosleđujemo korisnicima – sve je tranparentno“, napomenula je Slobodanka Mira Stanković Ćirković, predsednica Kola srpskih sestara Užice.
U porti hrama Svete Trojice, u selu sa oko devedeset srpskih porodica, osnovano je Kolo srpskih sestara „Ruža Metohije“. Iako na Kosovu ne postoji mogućnost formalne registracije (zbog nemanja pravnog statusa), sestre iz „Ruže Metohije“ su primljene u Sabor i delovaće uz blagoslov Srpske pravoslavne crkve.
„Ideja Sabora je da pravimo mrežu i da crtamo mape dobrih, poštenih i pravih, časnih Srpkinja, pa sa Kolom srpskih sestara u Donjoj Brnjici tu ideju nastavljamo. Težimo da Srpkinje budu ujedinjene i da zajedno radimo na stvaranju časnog, poštenijeg sveta i pravednijeg odnosa prema srpskom narodu“, naglasila je sestra Olja iz Pećinaca.
Biljanu Živanović, medicinsku sestru u ambulanti u Donjoj Brnjici, zabrinjava život na Kosovu.
„Svakim danom je sve teže i teže. Njih (Albanaca sa Kosova) ima sve više, nas sve manje. Omladina nema zaposlenje i traži mesto za bolju budućnost. Nemamo grad, a to je najosnovnije i najpotrebnije. Žene nemaju posla, a završile su škole. Potrebni su nam saradnja i druženje, raznovrsniji društveni život“, predočila je Živanović.
Putovanje je obuhvatilo posete svetinjama u Prizrenu: crkvi Svetog Đorđa, Svetog Nikole, Bogorodici Ljeviškoj, kao i Bogosloviji i manastiru Sveti Arhangeli. Sestre su prenoćile u Vidanju, sutradan prisustvovale liturgiji u manastiru Gračanica, a potom prošetale i Gazimestanom. Na putovanje ih je vodila turistička agencija koja je registrovana i na Kosovu i u Srbiji.
„Najmanje jednom godišnje Kolo srpskih sestara putuje na Kosovo kako bi pružilo materijalnu pomoć i moralnu podršku i poručilo srpskom stanovništvu da smo sa njima. Njima znači i kad se nešto malo učini, a posebno im, kažu, znači naše prisustvo. Putovale smo sa željom da Kosovo bude u miru, da srpski narod živi u miru i da svetinje, pravoslavni spomenici retki u svetu, budu sačuvani. Ko vidi pravo bogatstvo Kosova i Metohije, nosi ga u srcu ceo život“, naglasila je Slobodanka Mira Stanković Ćirković, predsednica Kola srpskih sestara Užice.
„Najjači utisak mi je ostavila poseta selu Donja Brnjica i neposredni kontakt sa ljudima koji žive u malim sredinama, jer su nekako ostavljeni na milost i nemilost Albancima sa Kosova. Mislim da Kosovo treba obići upravo u tim malim mestima. Tokom putovanja nisam osećala strah, već samo tugu, veliku tugu“, rekla je jedna sestra.
„Na Kosovu nisam osećala strah, samo se nisam osećala kao u svojoj zemlji. Osećala sam da sam na tuđoj zemlji, za koju osećam da je moja, ali zapravo vidiš da nisi tu poželjan. I to je jako teško, pogotovo što je moja baka izbeglica sa Kosova, i što znam te priče, kako su i zbog čega otišli odatle. I onda mi je teško kad vidim sve što je ona meni opisivala – te visoke metalne kapije, da se ne bi videlo dvorište, kuća, prozor. Meni je ovo prvi put na Kosovu, zato sam i očarana, i jako tužna, i potresena, ali sam zadovoljna što sam došla i došla bih opet“, navela je mlada sestra.
„Meni Kosovo uvek ostavi emotivno jake utiske, ali ovo osnovanje kola na prostoru Kosova i Metohije, gde smo ostavili našu dušu, to mi je stvarno najveći utisak, uz prenoćište u srcu Metohije, gde su naši povratnici napravili predivan smeštaj za nas turiste, i stvarno bih apelovala na sve turističke grupe da takvim ljudima pomognemo, da ih obilazimo što češće“, dodala je sestra Mira, sekretar Kola iz Niša i Sabora KSS.
Sabor će početkom oktobra u Požarevcu rezimirati utiske sa pokloničkog putovanja.
Izvor i foto: Kolo srpskih sestara Užice
