U podnožju srednjovekovnog Starog grada, na obali Đetinje, nalazi se jedan od najznačajnijih spomenika tehničke kulture Srbije. Stara hidroelektrana u Užicu nije samo simbol grada, već i svedočanstvo vremena kada je Srbija, prateći najsavremenija svetska dostignuća, zakoračila u eru elektrifikacije.
Hidroelektrana je svečano puštena u rad 2. avgusta 1900. godine, na Ilindan, svega nekoliko godina nakon čuvene hidroelektrane na Nijagarinim vodopadima, prve u svetu izgrađene po principima polifaznih naizmeničnih struja Nikole Tesle. Upravo zato užička elektrana zauzima posebno mesto u istoriji elektrotehnike, kao jedna od najstarijih sačuvanih hidroelektrana izgrađenih na Teslinim principima.
Od smelog sna do velikog poduhvata
Krajem XIX veka Užice je bilo varoš u razvoju. Osnivanjem Prve užičke akcionarske tkačke radionice 1897. godine pojavila se potreba za pouzdanim i jeftinim izvorom energije. Tada na scenu stupa profesor dr Đorđe Stanojević, fizičar, pionir elektrifikacije Srbije i jedan od najvećih promotera Teslinog sistema naizmeničnih struja.
Posle obilaska klisure Đetinje, Stanojević je zaključio da reka ima dovoljno snage da pokreće fabriku, ali i da obezbedi električno osvetljenje čitavog grada. Njegova vizija postala je temelj jednog od najznačajnijih industrijskih projekata tadašnje Srbije.
Kamen temeljac položio je kralj
Izgradnja hidroelektrane počela je 1899. godine, kada je kralj Aleksandar Obrenović položio kamen temeljac. Projekat je izradio inženjer Aćim Stevović, dok je kompletnu opremu isporučila nemačka kompanija Siemens & Halske, tada jedan od vodećih proizvođača elektroopreme u Evropi.
Dopremanje generatora i turbina iz Beča predstavljalo je pravi podvig. Teške mašine do Užica su stizale zapregama koje je vuklo čak šest pari volova, što je za tadašnje prilike bio nesvakidašnji prizor.
Dan kada je Užice zasijalo
Na Ilindan, 2. avgusta 1900. godine, hidroelektrana je počela sa radom. Električna energija pokretala je mašine u Tkačkoj radionici, osvetljavala gradske ulice, dok je višak električne energije prodavan građanima za domaćinstva.
Za Užičane tog vremena to je bio početak potpuno novog doba. Grad je dobio javnu rasvetu, industrija je dobila pouzdan pogon, a svakodnevni život stanovnika zauvek je promenjen.
Više od sedam decenija neprekidnog rada
Stara hidroelektrana proizvodila je električnu energiju gotovo neprekidno sve do 1974. godine. Tada je, zbog izgradnje pruge Beograd–Bar, zatrpan dovodni kanal (jaz), pa je proizvodnja obustavljena.
Iako su turbine utihnule, značaj elektrane bio je prepoznat na vreme. Iste godine proglašena je spomenikom kulture od velikog značaja, kao jedinstven primer razvoja elektrotehnike i industrijalizacije Srbije.
Novi život u novom veku
Povodom obeležavanja stotinu godina od puštanja u rad, sprovedena je velika obnova. Očišćen je zatrpani dovodni kanal, rekonstruisan objekat i restaurirana originalna oprema, nakon čega je hidroelektrana 2. avgusta 2000. godine ponovo puštena u rad.
Danas ona ima dvostruku ulogu. Istovremeno je muzej tehnike i funkcionalna hidroelektrana koja i dalje proizvodi električnu energiju. Time predstavlja jednu od retkih istorijskih hidroelektrana u Evropi koje i posle više od jednog veka obavljaju svoju prvobitnu namenu.
Simbol Užica i srpske tehničke baštine
Ispred hidroelektrane danas se nalazi bista Nikole Tesle, kao trajni podsetnik da su upravo njegovi izumi omogućili nastanak ovog istorijskog objekta. Zajedno sa Starim gradom, klisurom Đetinje i uređenim šetalištem, Stara hidroelektrana predstavlja jednu od najposećenijih turističkih atrakcija Užica.
Više od 125 godina nakon što su prve sijalice osvetlile užičke ulice, ova hidroelektrana ostaje simbol vizije, znanja i hrabrosti ljudi koji su verovali da Srbija može da prati najnaprednija svetska dostignuća. Njena vrednost danas nije samo u tome što je sačuvana, već i u činjenici da i dalje radi, povezujući prošlost, sadašnjost i budućnost u jedinstvenu priču o razvoju nauke, tehnike i jednog grada.
Užička posla
