Lazar Mijatović je virtuoz klasične harmonike, a za svetsko takmičenje u Parizu, održano pre mesec dana, letos je vežbao od 10 do 12 sati dnevno.
Užice – Čekala se s pažnjom odluka stručnog žirija na Svetskom trofeju harmonike krajem novembra u predgrađu Pariza nakon što su mlađi juniori, majstori klasične harmonike s raznih strana sveta, nastupili sa svojim zahtevnim programima. U izboru za šampionsko zvanje našli su se Lazar Mijatović (14) iz Užica (tokom devet minuta odsvirao dela Skarlatija, Hermose, Preča) i njegova vršnjakinja iz Kine. Žiri od 15 profesora do detalja je merio i ocenjivao, svaki član davao je ocenu do 25 poena. Kada su sabrali, za samo 0,05 poena Kineskinja je bila ispred našeg Lazara (pobednika kvalifikacija za to finale u kome se nadmetalo 14 učesnika).
Nije, naravno, bilo svejedno mladom Užičaninu, koji uči osmi razred Prve osnovne škole kralja Petra Drugog, a šestu godinu pohađa osnovnu Muzičku školu u gradu na Đetinji. Ali stoički je podneo takav ishod svetskog takmičenja u svom uzrastu, za koje se letos na svojoj dugmetari spremao od 10 do 12 sati dnevno. I te kako vredno je i zvanje vicešampiona sveta do 14 godina, što je u Francuskoj nagrađeno peharom i diplomom.
– Malo mi je nedostajalo da budem pobednik. Ali potrudiću se tokom 2026. to da ostvarim – reče nam Lazar dok smo ovih dana za „Politiku” razgovarali u Prvoj osnovnoj školi.
Smatraju znalci da je program koji je izveo u predgrađu Pariza bio na nivou znanja sa Muzičke akademije. Uz nesporan talenat za muziku potekao iz porodice – otac Miroslav je tri decenije harmonikaš u užičkim orkestrima, stariji brat Stefan uspešno svira klavir – Lazaru je prevashodno značilo obrazovanje u Muzičkoj školi uz profesora Đorđa Vasiljevića.
– Lazar je imao sreću da ga u Muzičkoj školi vodi profesor harmonike Đorđe, izuzetan znalac koji je učestvovao na svetskim takmičenjima i zna put do uspeha. On je vrlo zaslužan za Lazarev napredak. Mada dugo sviram harmoniku (samouk, u narodnoj muzici), mlađeg sina nisam mogao da naučim klasici – priznaje otac Miroslav.
Proletos je profesor Đorđe trojici istaknutih mladih harmonikaša Mirku Šunjevariću (bivšem đaku užičke Muzičke škole koji sada studira akademiju u Nišu), Lazaru Mijatoviću u šestom i Mihailu Pejoviću iz Kosjerića u petom razredu niže Muzičke, rekao da se spremaju za jesenji Svetski trofej u Francuskoj, gde se nadmeću najbolji s raznih strana sveta.
– Pripremali smo se tokom celog leta, svakodnevno vežbali. Pomoglo mi je to, napredovao sam u tehnici sviranja, razumevanju kompozicija, melodije. Veoma dobro sam se spremio za to takmičenje – priča Lazar.
Najpre su se svetu predstavili onlajn, za kvalifikacije Svetskog trofeja poslali video snimke svojih izvođenja kompozicija iz različitih epoha i stilova. Lazar je u tim kvalifikacijama bio najbolji, osvojio prvo mesto u kategoriji mlađih juniora. Uz njega, u finala su se plasirali i Šunjevarić (kao drugi) i Pejović (četvrti), svi vrlo predani harmonici i klasici.
Pet dana proveli su na Svetskom trofeju, svirali pred žirijem. Deo troškova odlaska snosile su njihove porodice, pomogao je Goran Despotović iz Ženeve sredstvima fondacije „Zora”. Lazar je postao vicešampion, Mirko bio drugi u master kategoriji, Mihailo treći u Lazarevoj grupi.
Uspeh za svaku pohvalu, na čast ovim momcima, njihovom profesoru i užičkoj Muzičkoj školi. Ali protekao je bez većeg publiciteta u gradu i državi, nije bilo ni gradskog prijema. Čestitke su Lazaru stigle od vršnjaka, nagrada u vidu pehara od đaka iz odeljenja u Prvoj osnovnoj i razrednog starešine Dejana Nikolića. Ta škola će vicešampionu sveta na Savindan dodeliti školsku nagradu.
Direktor Prve osnovne škole Duško Mijailović ističe da je Lazar dobro dete iz dobre porodice, omiljen među drugarima.
– Ponosim se njegovim uspehom, to mi je na početku mandata direktora škole već drugi svetski podvig naših učenika (nedavno je juniorski prvak sveta iz geografije postao Damjan Ćuk). Nadam se da je Lazarevo drugo mesto sa Svetskog trofeja u harmonici sjajan uvodu u naredne uspehe đaka naše škole, a prepoznati smo po pobedama i na takmičenjima u znanju. Ovim afirmišemo najstariju užičku osmoletku o kojoj se širi dobar glas – kazao nam je Mijailović.
Lazarevi najbliži su, naravno, najponosniji. Muzika je bitan deo života porodice Mijatović koja živi u užičkom naselju Koštica. Jedino nije u muzičkom svetu majka Svetlana, ekonomista i oslonac porodice, ali je suprugu i sinovima uvek ključna podrška.
– Lazar je muzikalnost iskazivao od ranog detinjstva. Sa pet godina svirao je na dečjoj klavirskoj harmonici koju sam mu kupio. Vremenom napredovao, pa u trećem osnovne krenuo u Muzičku školu prešavši na harmoniku dugmetaru. Počeo je da vežba klasiku i da se takmiči. Prvi put nagradu je osvojio 2023. u Sarajevu, da bi se 2024. ređale njegove pobede na takmičenjima u Tivtu, Beogradu, Novom Sadu. Isticao se među vršnjacima muzičarima, vežbao i po pet sati dnevno. A klasika je zahtevna – kazuje Miroslav Mijatović.
Ponosni otac, jedan od najboljih svirača narodne muzike u gradu, uz osmeh dodaje:
– Radujemo se svi u kući svetskom priznanju, mnogo u budućnosti očekujemo od Lazara, pa i od Stefana. Evo sada konačno Lazaru mogu da priznam da bolje svira harmoniku od mene. Ali samo u klasičnoj muzici.
Na to se nasmejao mladi svetski vicešampion i samouvereno dodao:
– Znam ja da sviram i narodnu muziku, kad bih više vežbao verovatno bih i tu bio bolji.
Harmonika je Lazaru životni izbor. U idućoj školskoj godini krenuće u srednju Muzičku školu, zatim namerava da upiše muzičku akademiju – možda i u Rusiji gde je obrazovanje za klasičnu harmoniku visoko cenjeno i s dugom tradicijom.
Izvor: Politika / Foto S. Jovičić
