Pre nego što su postale mesta za izlazak, ručak ili predah tokom putovanja, kafane su u mnogim krajevima Srbije imale mnogo važniju ulogu. Bile su mesta na kojima se razgovaralo, dogovaralo, susretalo i razmenjivale priče.
Takva tradicija nije zaobišla ni Zlatibor.
Sa razvojem turizma, kafane i ugostiteljski objekti postajali su deo života planine, ali njihova uloga nije se svodila samo na ono što se nalazi na meniju. One su bile mesta susreta meštana i putnika, prostor u kome su se čule lokalne priče, prenosile vesti i održavao jedan prepoznatljiv oblik društvenog života.
U vremenu kada nije bilo društvenih mreža, telefona i brzog načina komunikacije kakav danas poznajemo, kafana je bila jedno od mesta na kojima se „znalo šta ima novo“. Tu su se ljudi sastajali, razgovarali o svakodnevnim poslovima, dogovarali, slavili, dočekivali goste i ispraćali putnike.
Na Zlatiboru je ova tradicija posebno zanimljiva jer se razvijala paralelno sa samom planinom kao turističkim mestom. Kako je sve više ljudi dolazilo na Zlatibor, menjala se i ponuda, ali je ostajala potreba za mestima na kojima se ljudi mogu okupiti i provesti vreme zajedno.
I danas, kada je Zlatibor jedno od najposećenijih turističkih mesta u Srbiji, kafana i dalje ima svoje mesto u toj priči.
Jedan od savremenih primera je i Kafana Na Oku, koja nastavlja upravo tu ideju — da ugostiteljski objekat bude više od mesta u kojem se samo jede i pije. U vremenu savremenog turizma, ovakva mesta predstavljaju spoj tradicionalnog kafanskog duha i načina na koji danas izgleda život na Zlatiboru.
Jer su se promenili i Zlatibor i njegovi gosti, ali potreba za okupljanjem nije.
Kafana je oduvek bila prostor između svakodnevice i putovanja. Za meštane mesto susreta, za putnike mesto predaha, a za mnoge upravo mesto na kojem će iz jednog običnog razgovora nastati priča koju će dugo pamtiti.
Zato priča o kafanama na Zlatiboru nije samo priča o ugostiteljstvu. To je i priča o ljudima, susretima i načinu na koji se jedno mesto kroz vreme menjalo, a neke svoje navike ipak zadržalo.
Možda se danas u kafani manje dogovaraju poslovi koji su se nekada završavali uz kafu i rakiju, a mnogo češće prave planovi za izlet, razgovara o putovanju ili prepričavaju utisci sa planine. Ali suština je ostala ista — ljudi i dalje dolaze da sednu za isti sto, razgovaraju i budu zajedno.
A možda je upravo to ono što kafanu čini kafanom, bez obzira na vreme u kojem živimo.
Izvor: Zlatiborske vesti
