Udruženje veterana i ratnih invalida ratova devedesetih godina opštine Čajetina na Vidovdan je organizovalo obeležavanje pomena u čast poginulih boraca u ratovima od 1991. do 1999. godine. Program je održan u Malom parku u Čajetini, gde se nalazi spomen-ploča stradalima.
Nakon intoniranja himne Republike Srbije i odavanja pošte palim borcima i civilima minutom ćutanja, u Malom parku u Čajetini i ovog Vidovdana služen je parastos žrtvama. Parastos su služili sveštenici Crkve Svetog Arhangela Gavrila u Čajetini.
Predstavnici Vojske Srbije, SUBNOR-a, udruženja ratnih vojnih veterana i invalida Zlatiborskog okruga, prijateljskih udruženja iz drugih gradova Srbije, lokalne samouprave Opštine Čajetina, kao i brojni građani, polaganjem venaca i cveća na spomen-obeležje odali su poštu stradalima.
Nakon toga prisutnima se obratio predsednik Udruženja veterana i ratnih invalida ratova devedesetih godina opštine Čajetina, Aleksandar Lazović.
„Okupili smo se sa jednim ciljem: da pred ovim spomen-obeležjem pognemo glave pred večnom žrtvom naših sinova, očeva, braće i prijatelja. Devedesete godine prošlog veka donele su nam vihor koji nismo birali, ali pred kojim su naši junaci stali čista srca i nepokolebljive vere. Kada je otadžbina pozvala, vođeni ljubavlju prema svom narodu i slobodi, momci i ljudi iz Zlatiborskog kraja nisu ustuknuli. Stali su na branik otadžbine, ostavljajući svoje domove, porodice i snove, kako bi bili na prvoj liniji dužnosti. Nažalost,mnogi od njih nikada se nisu vratili. Njihovi životi ugrađeni su u temelje mira koji svi mi danas uživamo“, naglasio je Aleksandar Lazović.
Vojin Mrđa, član Predsedništva SUBNOR-a, rekao je:
„Drago mi je što se svake godine okupljamo na ovom svetom mestu i što se ovde
sastaju udruženja koja neguju tradiciju oslobodilačkih i odbrambenih ratova Srbije. Naša
organizacija, izmenom Statuta, ne odaje poštu samo učesnicima Drugog svetskog rata,
već i učesnicima svih ratova koje je vodio narod Srbije. Naša ideja je da se sva boračka
udruženja ujedine i da zajedničkim naporima, u saradnji sa lokalnom samoupravom,
nastojimo da se reši status boraca ratova devedesetih godina.“
Svoju pesmu Pomen, posvećenu postradalima u bombardovanju Tornika 1999. godine,kao i svim palim borcima u ratovima, pročitala je pesnikinja Mirjana Ranković Luković.
POMEN
Postradalima na Torniku 1999.
Jedna je granata pukla i razvejala im kosti.
Mrska, neprijateljska, našla ih u snu.
Koju su misao imali dok je planinom sevalo
i šta im iz oka niče sad, kada nisu tu?
Maslačak su, ili smilje? Da lete, ili da leče?
Da budu i dalje smisao dok sećanje teče…
Žarko bih želela znati kakve su snove imali,
i kolko bi daleko stigli kad ovde ne bi počivali ?
I ko bi ih zazvao "tata", il imenom nekim od milja,
od krvi i mesa da budu i da ih usreći neko…?
Da rata nije bilo , ni žrtava bilo ne bi,
na peronu Sudbine Život bi ih ček’o.
… Šta beše im zadnja misao kada su sklopili oči?
Koji, u tužnoj gori, iz njih cvetak niče?
U srcu majke i dragih krvare žive rane…
Njima ostaje pomen i sveća na kraju priče.
Izvor: Zlatiborske vesti
