Oko 84.000 dece u Srbiji koja su u riziku od siromaštva – ne prima dečji dodatak, utvrdila je Državna revizorska institucija.
Dečji dodatak namenjen je zaštiti siromašnih porodica sa decom.
“Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju iz godinu u godinu planira povećanje broja dece koja ostvaruju pravo na dečji dodatak. Shodno tome, očekivali smo rast obuhvata siromašne dece programom dečijeg dodatka. Međutim, u periodu od 2021. do 2025. godine, došlo je do pada obuhvata dece koja su u riziku od siromaštva, dečjim dodatkom. U posmatranom periodu, stopa obuhvata dece u riziku od siromaštva dečjim dodatkom opala je sa 89% na 68%. Prema proceni, broj dece koja su u riziku od siromaštva, a nisu primala dečji dodatak, porastao je sa oko 30.000 na oko 84.000”, navela je Državna revizorska institucija u Izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja “Ostvarivanje prva na dečji dodatak”.
Na pad obuhvata dece u riziku od siromaštva dečjim dodatkom, kako se dodaje – u značajnoj meri je uticao način usklađivanja cenzusa za ostvarivanje prava na dečji dodatak.
“Porodice sa oba roditelja i jednoroditeljske porodice, sa jedno ili dvoje dece, koje su 2018. godine mogle da ostvare pravo na dečji dodatak, izgubile su tu mogućnost u periodu od 2019. do 2025. godine jer je njihov prosečan mesečni prihod po članu porodice bio iznad utvrđenog cenzusa za ostvarivanje prava na dečji dodatak. Pritom, u pitanju su porodice koje su ostvarivale prihode u visini jedne minimalne zarade mesečno i ispunjavale ostale uslove”, ukazali su državni revizori.
Poređenja radi, u periodu od jula 2018. do decembra 2025. godine, visina cenzusa za ostvarivanje prava na dečji dodatak je uvećana za oko 47%, dok je visina minimalne cene rada uvećana za oko 136%. Revizori ocenjuju da je povećanje visine cenzusa u 2026. godini, ublažilo navedenu situaciju, ali da nije u potpunosti otklonilo uzrok pada obuhvata dece u riziku od siromaštva dečjim dodatkom.
U periodu od 2021. do 2025. godine, prisutan je pad obuhvata dece, koja su u riziku od siromaštva, dečjim dodatkom.
“U Srbiji ciljna vrednost stope obuhvata dece u riziku od siromaštva dečjim dodatkom nije zvanično definisana. Shodno tome, ne možemo reći u kojoj meri je ispunjen cilj programa dečijeg dodatka. Međutim, negativan trend stope obuhvata ukazuje nam da postoje određena pogoršanja u pogledu dostupnosti prava na dečji dodatak za decu koja su u riziku od siromaštva. Posebno zabrinjava porast broja dece koja su u riziku od siromaštva, a koja nisu primala dečji dodatak, sa oko 30.000 dece, koliko ih je bilo prema proceni za 2021. godinu, na oko 84.000 dece, prema proceni za 2025. godinu”, ukazuju revizori.
Šta je cenzus i koliko iznosi
Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom (član 30) i Uredbom o nominalnim iznosima i načinu usklađivanja cenzusa za ostvarivanje prava na dečji dodatak predviđeno je da se pravo na dečiji dodatak ostvaruje „ako ukupan mesečni prihod porodice, ostvaren u tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev, po članu porodice ne prelazi utvrđeni cenzus“.
To je, praktično, granica koju prihod „po glavi“ porodice ne sme da pređe kako dete ne bi izgubilo pravo na dečji dodatak.
Iznos cenzusa se usklađuje dva puta svake godine, 1. januara i 1. jula (počev od 2019. godine) sa kretanjem inflacije u prethodnih šest meseci. Njihove nominalne iznose utvrđuje rešenjem ministar nadležan za socijalna pitanja.
DRI u izveštaju podseća da je u julu 2018. godine utvrđen nominalni iznos cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak u iznosu od 9.000 dinara.
„U periodu od 2019. do 2025. godine, cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak usklađivan je na predviđen način. Međutim, usklađivanje cenzusa samo sa kretanjem indeksa potrošačkih cena uticalo je da porodice sa oba roditelja i jednoroditeljske porodice, sa jednim ili dvoje dece, izgube mogućnost ostvarivanja prava na dečiji dodatak koju su imale 2018. godine, iako ostvaruju prihode u visini jedne minimalne zarade mesečno“, upozorava DRI.
Poređenja radi, navodi se, u periodu od jula 2018. do decembra 2025. godine, visina cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak je uvećana za oko 47%, dok je visina minimalne cene rada uvećana za oko 136%.
Krajem marta 2026. godine, doneta je nova Uredba o nominalnim iznosima i načinu usklađivanja cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak i visini i načinu usklađivanja iznosa dečijeg dodatka, kojom je utvrđen nominalni iznos cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak u iznosu od 18.000 dinara.
Pritom, način usklađivanja cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak nije menjan.
„Vlada Republike Srbije je prepoznala potrebu da se promeni visina cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, tako da je povećala iznos cenzusa sa 13.247,48 dinara, koji je bio u primeni od 1. januara 2026. godine, na 18.000 dinara, koji je u primeni od 1. aprila 2026. godine. Navedena promena je uticala, između ostalog, da porodice sa oba roditelja i dvoje dece, kao i jednoroditeljske porodice sa dvoje dece, koje su u periodu od 2018. do 2025. godine izgubile mogućnost ostvarivanja prava na dečiji dodatak, iako su ostvarivale prihode u visini jedne minimalne zarade mesečno, povrate tu mogućnost“, navodi se u izveštaju.
Međutim, navedena promena nije omogućila da porodice sa oba roditelja i jednoroditeljske porodice, koje imaju jedno dete, ostvare pravo na dečiji dodatak, u slučaju kada ostvaruju prihode u visini jedne minimalne zarade mesečno, uz ispunjenje drugih uslova, ukazuju revizori.
„S obzirom na to da nije promenjen način usklađivanja cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, možemo očekivati da se ponovi situacija sa gubitkom mogućnosti za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, usled bržeg rasta minimalne cene rada od rasta cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak“, navodi DRI.
DRI je preporučila Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju da predloži izmenu načina usklađivanja cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, tako da se obezbedi mogućnost ostvarivanja prava na dečiji dodatak porodicama sa decom koje imaju niske prihode, a ispunjavaju ostale uslove za ostvarivanje prava.
Koji deo troškova pokriva dečji dodatak
Iznos dečijeg dodatka iz godine u godinu obezbeđuje sve manji deo osnovnih potreba dece čije su porodice na granici siromaštva, ukazuju revizori.
Prema rezultatima analize koju je sprovela DRI, u drugoj polovini 2018. godine, dečiji dodatak je obezbeđivao kompenzaciju oko 60% troškova deteta ispod 14 godina, koji se pripisuju porodicama čije je potrošnja na nivou granice siromaštva.
„Podsetićemo da je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom u primeni od 1. jula 2018. godine, što znači da je tada utvrđeni iznos dečijeg dodatka bio adekvatan za decu ispod 14 godine, odnosno obezbeđivao je kompenzaciju preko polovine troškova za decu ispod 14 godina, koja imaju porodice čija je potrošnja na nivou linije siromaštva“, navodi DRI.
Kompenzacija preko polovine troškova za decu ispod 14 godina, bila je obezbeđena i u 2019. godini.
„U godinama nakon početka primene zakona, odnosno od 2019. do 2025. godine, adekvatnost dečijeg dodatka za decu ispod 14 godina je postepeno opadala. Stepen pokrića troškova deteta dečijim dodatkom za decu ispod 14 godina, čija je porodica na granici siromaštva, opao je sa 60% na 32%, u periodu od 2018. do 2025. godine“, upozorili su revizori.
Kada su u pitanju deca stara 14 i više godina, koja imaju porodice čija je potrošnja na granici siromaštva, prema rezultatima analize, dečji dodatak nije obezbeđivao kompenzaciju barem polovine troškova deteta ni u jednoj od posmatranih godina od 2018. do 2025. godine.
„Preporučujemo Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju da predloži izmenu načina usklađivanja iznosa dečijeg dodatka, tako da se obezbedi neophodan nivo adekvatnosti dečijeg dodatka. Takođe, preporučujemo Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju da pokrene inicijativu da se uvedu različiti iznosi dečijeg dodatka za decu ispod 14 godina i za decu staru 14 i više godina“, navodi se u izveštaju DRI.
Koliko se godišnje izdvaja za dečji dodatak
U periodu od 2021. do 2025. godine, Republika Srbija je u proseku izdvajala oko 10,4 milijarde dinara godišnje za isplatu prava na dečji dodatak, ukazuju revizori.
Revizori navode da, prema analizi Fiskalnog saveta iz 2022. godine, unapređenje sistema dečijeg dodatka predstavlja jedan od ključnih koraka za smanjenje rizika od siromaštva dece. U okviru analize se navodi da se, u periodu od 2013. do 2020. godine, broj dece koja primaju dečji dodatak smanjio za trećinu, odnosno da se smanjio sa više od 400.000 dece na nepunih 280.000 dece, koja primaju dečji dodatak.
Trend smanjenja broja dece koja primaju dečji dodatak nastavljen je i u narednim godinama.
“Značajan broj dece u riziku od siromaštva, u periodu od 2021. do 2025. godine, nije ostvario pravo na dečji dodatak usled restriktivno postavljenih uslova. Prenisko postavljen prihodovni cenzus onemogućavao je porodice sa niskim prihodima da ostvaruju pravo na dečji dodatak. Uključivanje roditeljskog dodatka za treće i četvrto dete u obračun prosečnih mesečnih prihoda po članu porodice, dovelo je u nepovoljan položaj porodice koje su u riziku od siromaštva. Pojedine siromašne porodice nisu mogle da ostvare pravo na dečji dodatak jer su imovinski uslovi bazirani na vlasništvu, bez uzimanja u obzir stvarne koristi od imovine”, naveli su revizori.
U izveštaju se upozorava da nisu primenjeni određeni mehanizmi neophodni za efikasno sprovođenje postupka ostvarivanja prava na dečji dodatak.
“Nije omogućena primena Socijalne karte prilikom odlučivanja o pravu na dečji dodatak, koja bi trebalo da obezbedi efikasniju proveru podataka i brže donošenje odluka. Podzakonski akt nije u potpunosti usklađen sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, što otežava primenu propisa u praksi i dovodi do neodgovarajućeg postupanja”, navode revizori.
Sve uslove za isplatu dečjeg dodatka pročitajte u Zakonu o finansijskoj pdorši porodici sa decom.
