Zbog boljih uslova u industriji, sve manje mladih bira da gradi akademsku na tehničkim fakultetima. Problem je produbio dolazak velikih IT kompanija koje nude mnogo bolje uslove od profesorske i nastavničke plate. Na fakultetima strahuju da bi dugoročno mogli da ostanu bez asistenata i saradnika u nastavi. Talentovani matematičari i informatičari za ostanak traže veće plate i ulaganje u naučno-teorijske projekte.
Najuspešniji na fakultetima prirodno-matematičkih nauka često su prvi izbor velikih IT kompanija. Nude im i do tri puta veće plate, pa tako sve lakše odustaju od akademske karijere.
„Na fakultetu je taj problem počeo da se oseća pretprošle godine kada nije bilo dovoljno kandidata za saradnička mesta. Mi smo raspisali za desetak mesta, prijavilo se 6,5 kandidata“, kaže prof. dr Zoran Rakić, dekan Matematičkog fakulteta.
Oni koji na fakultetu ostaju, posvećuju mu tek pola radnog vremena. Ostatak dana je za dodatni angažman u sektoru, a kada ih nagomilane obaveze primoraju da preseku, industrija je najčešći izbor.
Na putu ka zvanju profesora održava ih ljubav prema nauci i istraživačkom radu. Da je jaz u platama u inostranstvu mnogo manji, svedoči profesorka koja je znanje sticala u Berlinu, Beču i na Oksfordu.
„Mislim da su u inostranstvu veća ulaganja u nauku i samim tim veće su mogućnosti. Možda postoji jača veza između nauke i industrije zbog čega postoje njihovi zajednički projekti finansirani od strane industrije pa su značajno i veća finansijska sredstva“, kaže prof. dr Dragana Radojičić sa Ekonomskog fakulteta.
Još veći problem je nedostatak nastavnika matematike, a sve je manje zainteresovanih za taj poziv.
Izvor: GZS/RTS
