Mašinski inženjeri izdvajaju se među traženijim zanimanjima na tržištu rada u Srbiji. Iako se oglasi za ove pozicije često mogu pronaći na sajtovima za zapošljavanje, neki ostaju otvoreni nedeljama. Razlog je, prema rečima stručnjaka, nedostatak kvalifikovanog kadra, ali i odlazak mladih inženjera u inostranstvo.
Potražnja za mašinskim inženjerima posebno je izražena u industriji i proizvodnji, gde kompanije imaju sve veću potrebu za stručnjacima koji poznaju savremene tehnologije, automatizaciju i proizvodne procese. Ipak, uprkos mogućnosti dobre zarade, Srbija se suočava sa nedostatkom ovih stručnjaka.
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola, profesor Milorad Antić, za Novu objašnjava da jedan od razloga leži u tome što mladi koji upisuju Mašinski fakultet u Beogradu često nastavljaju obrazovanje i profesionalnu karijeru u inostranstvu.
– U Srbiji nema dovoljno mašinskih inženjera zato što oni koji upišu Mašinski fakultet u Beogradu mahom nastavljaju školovanje u inostranstvu, gde uporedo i rade – navodi Antić.
Kako objašnjava, zarade u pojedinim zemljama regiona, poput Slovenije, znatno su više, a dodatne naknade za ishranu i prevoz mogu dodatno povećati ukupna primanja zaposlenih.
Plate pojedinih inženjera premašuju 260.000 dinara
Prema podacima iz pojedinih anketa na koje se poziva sagovornik, zarade mašinskih inženjera mogu premašiti i 260.000 dinara mesečno. Ipak, važno je naglasiti da je reč o mogućim zaradama, a ne o prosečnoj plati svih zaposlenih u ovoj struci.
– Jeste, inženjeri dobro zarađuju i mogu da se zaposle gde god i kad god hoće, ali nema ih ovde jer idu u inostranstvo i to je prosto tako – kaže Antić.
Prema njegovim rečima, problem dodatno produbljuje sve manje interesovanje učenika za mašinske i druge stručne škole.
Nedostaju i zavarivači, CNC operateri i automehaničari
Nedostatak radne snage ne odnosi se samo na visokoobrazovane inženjere. Poslodavci sve teže pronalaze i kvalifikovane majstore, naročito zavarivače, automehaničare, CNC operatere i bravare.
Antić navodi da početne plate za pojedina zanimanja u ovim oblastima mogu prelaziti 1.000 evra, dok iskusni i specijalizovani radnici mogu zarađivati znatno više. Međutim, uprkos mogućnosti solidne zarade, interesovanje za trogodišnje i pojedine četvorogodišnje stručne smerove opada. Jedan od razloga, smatra Antić, jeste zastarela predstava o zanatima.
– U svesti mnogih roditelja i učenika, mašinske škole i zanati se i dalje vezuju za težak, prljav fizički rad u starim fabrikama – objašnjava on.
Posao postoji, ali nema dovoljno đaka
Prema oceni profesora Antića, smanjenje broja učenika u srednjim stručnim školama predstavlja ozbiljan problem za domaću privredu. On upozorava da se školovanje i potrebe tržišta rada sve više razilaze, zbog čega pojedina zanimanja ostaju deficitarna uprkos mogućnosti dobrog zaposlenja.
Mašinstvo, kako ističe, pruža mogućnost daljeg usavršavanja i fakultetskog obrazovanja, ali je za industriju neophodan i kadar sa srednjom stručnom spremom. Sve veća potražnja za inženjerima i kvalifikovanim majstorima pokazuje da fakultetska diploma nije jedini put do dobro plaćenog posla. Ipak, bez većeg interesovanja mladih za tehničko obrazovanje i boljih uslova za zadržavanje stručnjaka, problem nedostatka radnika mogao bi da se nastavi.
Izvor: Kamatica
