Leto je i zvanično završeno, astronomska jesen stigla je noćas, 23. septembra, u 2:05 časova, kada je nastupila jesenja ravnodnevica. Od tog trenutka na severnoj hemisferi dani će postajati sve kraći, a noći sve duže, sve do zimskog solsticija u decembru.
Početak jeseni vezuje se za ravnodnevicu, odnosno trenutak kada Sunce u svom prividnom godišnjem kretanju prelazi nebeski ekvator i ulazi na južnu hemisferu.
Ipak, dan i noć nisu baš doslovno jednaki. Na to utiču način na koji se određuju izlazak i zalazak Sunca, kao i prelamanje sunčeve svetlosti u atmosferi. Zbog toga u Nišu i drugim mestima dan oko ravnodnevice još uvek traje nešto duže od 12 sati. Na sam dan početka jeseni, 23. septembra, u Nišu Sunce je izašlo oko 6:20, a zalazi oko 18:28, pa obdanica traje oko 12 sati i 8 minuta.
Jesen 2026. godine trajaće do 21. decembra u 21:50, kada će nastupiti zima. To znači da će astronomska jesen trajati 89 dana, 20 sati i 45 minuta.
Iako se često kaže da jesen počinje 21. septembra, astronomski početak ovog godišnjeg doba može pasti 22. ili 23. septembra. Datum i vreme zavise od tačnog trenutka ravnodnevice i kalendara, kao i od vremenske zone.
Zanimljivo je i da se od početka jeseni Sunce na našem delu Zemlje svakog dana prividno spušta sve niže iznad horizonta. Obdanica se zato postepeno skraćuje, dok noć postaje duža. Taj proces traje sve do zimskog solsticija, koji će ove godine nastupiti 21. decembra u 21:50.
Tada nas očekuje najkraći dan i najduža noć u godini na severnoj hemisferi, nakon čega će dani ponovo početi da se produžavaju.
Izvor: niskevesti.rs
