Danas pravoslavni vernici obeležavaju veliki praznik Blagovesti, dan koji u hrišćanskoj tradiciji simbolizuje radosnu vest o dolasku spasenja za čitavo čovečanstvo.
Prema jevanđeljskom predanju, na ovaj dan arhangel Gavrilo javio se Presvetoj Bogorodici i saopštio joj da će roditi Sina Božjeg, Isusa Hrista. Ovaj događaj smatra se jednim od najznačajnijih u hrišćanstvu, jer predstavlja početak ostvarenja Božjeg plana spasenja.
Blagovesti se uvek proslavljaju 7. aprila po novom kalendaru i spadaju u red velikih Gospodnjih praznika. Iako često padaju u vreme Velikog posta, ovaj dan je poseban jer je dozvoljeno ublaženje posta – vernici mogu da jedu ribu, što dodatno naglašava radost praznika.
U narodu se za Blagovesti vezuju brojni običaji i verovanja. Smatra se da je ovo dan kada počinje buđenje prirode, kada „zemlja progovara“, pa se izbegavaju teži poslovi. Takođe, veruje se da je dobro započeti nešto novo, jer ovaj praznik nosi simboliku novog početka i blagoslova.
Praznik Blagovesti podseća vernike na značaj vere, smirenja i prihvatanja Božje volje, ali i na radost koja dolazi sa dobrim vestima i nadom u bolje sutra.
