Uprava za agrarna plaćanja objavila je listu 147 odobrenih IPARD projekata za investicije u preradu i marketing u poljoprivredi i ribarstvu. Investitorima koji uspešno završe te projekte, iz evropskog fonda biće vraćeno 50 odsto novca koji su uložili u unapređenje srpskog agrara. Loša vest je ta što je „ispod crte“ ostalo još 137 projekata, kao i to što je prvi poziv za ovu, treću meru IPARD-a, raspisan još u februaru prošle godine.
Đorđe Teofilović, predsednik Udruženja agrarnih konsultanata Srbije kaže za RTS da su početni strahovi od IPARD-a prevaziđeni, da je interesovanje veliko te da nadležne institucije moraju brže da realizuju evropski program koji unapredjuje domaći prehrambeni i ruralni sektor.
IPARD je program koji je namenjen i velikim i malim igračima. Poljoprivrednim gazdinstvima ali i zadrugama i pravnim licima sa višemilionskim obrtima. Kroz različite mere IPARDA, povraćaj 50 do 70 odsto uloženog može da se ostvari za mali traktor ili priključnu mašinu baš kao i za investiciju u veliku vinariju ili neki drugi prerađivački kapacitet.
„Početni problemi poput komplikovane papirologije i zahtevne kontrole su prevaziđeni. IPARD nije bauk, nije ništa nedostižno, to je program koji ne uvodi nova pravila, već traži da se postojeća pravila poštuju. Rekao bih da je možda najveći problem ta dužina trajanja obrade poziva. Ovaj poziv koji se tiče investicija u fizičku imovinu za marketing i preradu raspisan je još u februaru mesecu, a sad je jun. To je jako mnogo. Godinu i četiri meseca da saznamo koji su projekti koji će dobiti rešenja o odobrenju. Znači tek sad dobijaju rešenja i ulaze u realizaciju. Do sada je bilo 4 poziva u primarnoj proizvodnji i to je isto jako dugo trajalo“ kaže za RTS Đorđe Teofilović, predsednik Udruženja agrarnih konsultanata Srbije. Napominje, za tu sporost najmanje su krivi poljoprivrednici.
„Ne bih da uperim prst u nikoga pojedinačno, svi smo odgovorni, i Uprava za agrarna plaćanja i mi konsultanti, možda čak najmanje poljoprivrednici. Ipak, isto tako činjenica je da je prethodni 4. javni poziv u meri jedan za primarnu proizvodnju namenjen voćarstvu, dosta brže realizovan. On je raspisan u decembru a već imamo preliminarnu listu, nadam se da ćemo brzo imati i konačnu i da će početi da se dele rešenja. Tako da ipak deluje da ide sve unapred“
Biznis plan je temelj IPARD-a
Biznis plan je temelj za projekat kojim se konkuriše za povraćaj dela investicije iz IPARD-a. U njemu mora da stoji sve – od ideje i cilja do detaljno objašnjenog načina realizacije projekta. Onaj ko aplicira, može sam da piše biznis plan a taj posao može da poveri i Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj službi kao i profesionalnim konsultantskim kućama.
„Podsticaji su jako veliki, kreću se od 1.000.000 evra u primarnoj proizvodnji do 1.300.000 evra u preradi. Znači onaj ko pregleda svu tu dokumentaciju da bi dodelio milion i više evra mora da bude siguran da je razumeo taj biznis i da je uveren kroz biznis plan da ta sredstva mogu da se opravdavaju. Poljoprivrednicima bih savetovao da pričaju sa što više konsultanata i savetodavaca a odluku da donesu kada procene šta im najviše odgovara. Činjenica koja ide u prilog tome da su možda konsultanti pravi izbor je u tome da je sama Uprava za agrarna plaćanja odnosno Evropska komisija, troškove konsultanata uvrstila u kategoriju ‘prihvatljivih troškova’ i oni se takođe nadoknađuju kroz IPARD“, naveo je Teofilović.
Kako obezbediti sredstva za projekat – šta nude banke, šta država, može li evropski novac unapred
Evropska unija uz sufinansiranje države daje povraćaj za 50 do 70 odsto vrednosti investicije. Ostatak novca obezbeđuje sam poljoprivrednik odnosno investitor i to iz ličnih sredstava ili iz bankarskih kredita.
„Poljoprivrednik kad dobije rešenje o odobravanju projekta, on može da koristi takozvanu avansnu isplatu, da polovinu podsticaja uzme unapred uz bankarsku garanciju. Tržište poljoprivrednih kredita je u Srbiji dobro razvijeno i banke ga prepoznaju kao što prepoznaju svaku drugu dobru priliku za finansiranje u poljoprivredi. Kamate banaka za investicije u IPARD zavise od pojedinačnih pregovora i kreću se u rasponu od 4 do 6 odsto pa i do nekih 10 odsto kod rizičnijih klijenata. Što se tiče sredstava koje daje država – jedini program koji je prihvatljiv kao izvor finansiranja su subvencionisani krediti Ministarstva za poljoprivredu. Mere kao što su pokrajinske subvencije ili sredstva iz Garancijskog fonda ili Razvojnog fonda Srbije trenutno nažalost nisu prihvatljivi kao izvor finansiranja. Svakako bi bilo dobro da poljoprivrednici imaju što više izvora jer to nije dvostruko finansiranje – samo se daju povoljnije kamatne stope ili se subvencioniše kamatna stopa“, kaže Teofilović.
IPARD je evropski fond koji je prehrambenom i ruralnom razvoju Srbije u periodu od 2021. do 2027. godine stavio na raspolaganje 270 miliona evra. Iz njega je do sada isplaćeno tek 10 miliona evra a izdata su i rešenja za još 50 miliona evra.
Izvor: RTS
