Srpska pravoslavna crkva danas, 14. jula, obeleža praznik Svetih mučenika i besrebrenika Kozme i Damjana, u narodu poznatijih kao Letnji Sveti Vrači.
Iako je u crkvenom kalendaru obeležen crnim slovom, ovaj praznik zauzima posebno mesto u srpskoj tradiciji. Sveti Vrači smatraju se zaštitnicima lekara, zdravstvenih radnika, bolesnika i svih koji se mole za zdravlje i isceljenje.
Ko su bili Sveti Kozma i Damjan?
Sveti Kozma i Damjan bili su braća i lekari koji su živeli u prvim vekovima hrišćanstva. Svoje znanje i dar lečenja koristili su nesebično, ne tražeći nikakvu novčanu nadoknadu. Upravo zbog toga nazivaju se besrebrenici, jer su pomagali svima kojima je pomoć bila potrebna, bez obzira na njihovo poreklo ili imovinsko stanje.
Jedino što su tražili od ljudi koje su lečili bila je vera u Gospoda Isusa Hrista. Predanje kaže da su, Božjom blagodaću, isceljivali i najteže bolesnike, zbog čega ih narod vekovima poštuje kao velike čudotvorce.
Srpska pravoslavna crkva Svetim Vračima posvećuje dva praznika tokom godine. Letnji Sveti Vrači obeležavaju se 14. jula, dok se Zimski Sveti Vrači proslavljaju 14. novembra.
Posebno mesto ovaj praznik ima i među zdravstvenim radnicima. Lekarska komora Srbije je 2007. godine proglasila Svete Kozmu i Damjana svojom esnafskom slavom, pa se ovaj dan svečano obeležava u mnogim zdravstvenim ustanovama širom Srbije.
Predanje o tri jajeta
Jedno od najpoznatijih predanja govori o događaju kada je Damjan od izlečene žene Paladije primio tri jajeta, nakon što ga je ona zaklela imenom Svete Trojice da prihvati taj skromni dar. Smatrajući da je time prekršen njihov zavet da ne primaju nikakvu nagradu za lečenje, Kozma se naljutio i poželeo da nakon smrti ne budu sahranjeni zajedno.
Međutim, prema crkvenom predanju, Božjom voljom braća su ipak sahranjena jedno pored drugog, kao simbol ljubavi, praštanja i jedinstva.
Narodni običaji i verovanja
Za Letnje Svete Vrače vezuju se brojni narodni običaji koji su sačuvani do danas:
– Veruje se da je ovo poseban dan za molitvu za zdravlje svojih najbližih.
– U mnogim krajevima smatra se da na praznik ne treba obavljati teške fizičke poslove, naročito radove na visini.
– Dan je poželjno provesti u miru, porodičnom okupljanju i dobrim delima.
– Mnogi vernici danas odlaze u crkvu, pale sveće i mole se Svetim Vračima za telesno i duhovno zdravlje.
Svima koji danas obeležavaju ovaj praznik želimo dobro zdravlje, mir, blagostanje i Božji blagoslov.
Užička posla
