Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 27. oktobra, proslavljaju Prepodobnu mati Paraskevu, u narodu poznatu kao Sveta Petka. Ova velika svetiteljka posebno je poštovana u srpskom narodu, a njen život posvećen molitvi, podvižništvu i milosrđu vekovima predstavlja primer hrišćanske vere i ljubavi prema bližnjima.
Život Svete Petke
Prepodobna mati Paraskeva živela je u 11. veku. Rođena je u Epivatu, nedaleko od Carigrada, u pobožnoj hrišćanskoj porodici.
Prema crkvenom žitiju, još kao devojčica pokazivala je veliku ljubav prema Bogu i siromašnima. Posebno su je dotakle Hristove reči iz Jevanđelja: „Ako ko hoće za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i za mnom ide.“
Nadahnuta tim rečima, odlučila je da svoj život posveti veri, molitvi i pomaganju drugima.
Nakon smrti roditelja zamonašila se, a deo života provela je u Jordanskoj pustinji, u postu, molitvi i podvižničkom životu.
Prema predanju sačuvanom u njenom žitiju, pred kraj života vratila se u rodni kraj, gde se i upokojila.
Svete mošti danas počivaju u Rumuniji
Mošti Svete Petke tokom vekova prenošene su kroz više pravoslavnih zemalja, a jedno vreme nalazile su se i u Beogradu.
Od 1641. godine nalaze se u rumunskom gradu Jašiju, a od 1888. godine čuvaju se u Sabornoj mitropolijskoj crkvi, gde im vernici iz različitih zemalja dolaze na poklonjenje.
Sveta Petka posebno je poštovana i u Rumuniji, gde se njen praznik obeležava 14. oktobra po novom kalendaru, dok ga Srpska pravoslavna crkva proslavlja 27. oktobra.
Svetiteljka kojoj se vernici obraćaju molitvom
U pravoslavnoj tradiciji Sveta Petka poštuje se kao velika molitvenica pred Bogom. Vernici joj se obraćaju molitvama za zdravlje, duhovnu snagu, utehu u nevoljama i pomoć u životnim iskušenjima.
Brojni hramovi i manastiri posvećeni su ovoj svetiteljki, a među poznatim svetinjama u Srbiji nalazi se i kapela Svete Petke na Kalemegdanu u Beogradu.
Praznik molitve, milosrđa i ljubavi
Praznik Svete Petke podseća vernike na značaj vere, smirenja, milosrđa i brige o bližnjima.
Suština ovog praznika nije u narodnim sujeverjima i zabranama, već u molitvi, učešću u bogosluženju i nastojanju da se hrišćanske vrline primenjuju u svakodnevnom životu.
Sveta Petka ostaje jedan od najprepoznatljivijih primera podvižničkog života u pravoslavnoj tradiciji, a njeno poštovanje vekovima povezuje pravoslavne vernike Srbije, Rumunije i drugih zemalja.
Srećan i blagosloven praznik Svete Petke svim vernicima koji je danas proslavljaju!
Užička posla
